Постанак и развој живота на Земљи
100000000 BC-01-22 19:05:22
Одвајање континената
Крај доба диносаура обележен је одвајањем копнених маса и најпознатијом катастрофом која је овог пута збрисала 70% живог света.
1900000000 BC-02-20 22:17:56
Појава вишећелијских организама
Настају вишећелијске алге, корали и сунђери, у сланој и слаткој води. Вишећеличност је важан напредак у еволуцији. Формирани најједноставнији вишећелијски организми попут алги, имају поред више ћелија и заштитни омотач на површини тела, тзв. епител. Епител (кожа) срећемо и код животиња. Једноћелијски организми удружени у колоније никада немају епител.
2020-02-19 00:00:00
Планета Земља, данас
Распоред континената и океана данас.
2020-02-20 00:00:00
Историја Земље у пет минута
Направи ленту времена користећи податке из уџбеника, као и материјал за ученике на наставниковом сајту.
2500000000 BC-02-21 22:10:06
Први еукариоти
Настају једноћелијски организми са једром, налик данашњим амебама. Имали су наследни материјал и око њега мембрану. Од органела прве су настале митохондрије. Преци митохондрија били су ситни прокариоти, слични данашњим бактеријама, који су користили кисеоник за добијање енергије.
252000000 BC-02-22 21:29:12
Суперконтинент - Пангеа
Распоред копна и океана на почетку доба диносаура (средње доба, мезозоик). Креће процес распада суперконтинента (Пангеа) и помицање копнених маса према данашњим положајима.
252000000 BC-04-18 09:51:35
Доба диносаура
Процват диносаура. Доминирају голосеменице и јављају се прве цветнице. Појава првих сисара. На крају периода, пре око 65 милиона година, ударом астероида у мексичко полуострво Јукатан, нестају диносаури али и око 70% свих копнених биљака.
3800000000 BC-02-20 21:43:09
Први прокариоти, почеци фотосинтезе и ослобађање кисеоника
Мора и океани прекривају највећи део Земље са температуром око 50*C. У атмосфери углавном није било кисеоника. Небо је било облачно и сиво. У таквој води развијају се прве ћелије без организованог једра, налик данашњим прокариотама - бактеријама и археама. Крајем овог периода започиње процес фотосинтезе, појавом цијанобактерија (модрозелене бактерије) које стварају и прве биогене стене - строматолите. У мора и атмосферу, процесом фотосинтезе почиње да се ослобађа слободан кисеоник.
4400000000 BC-02-20 21:04:59
Прва вода на Земљи
Уз појаву Месеца везује се и почетак стварања првих океана, који су настали при температури од 230*C, због притиска атмосфере богате угљен-диоксидом, водоником и воденом паром.
4400000000 BC-03-07 11:51:50
Прве протоћелије
"Према чувеној Опариновој и Холдејновој теорији "рани облик живота" се појавио у праокеану ("прабиотичка супа"). То су били преци првих ћелија који су имали особине живих бића: упијали су материју из спољашње средине ("хранили се"), расли су и после неког времена "распадали"." (Извор: уџбеник). Кликом на линк испод пронађите анимацију животног циклуса протоћелије.
4500000000 BC-02-21 22:08:02
Настанак Месеца
Водећа теорија: Убрзо након формирања Земље, небеско тело величине Марса удара у Земљу, при чему се одвајају делови који ће формирати Месец.
4600000000 BC-02-21 21:53:50
Настанак планете Земље
Интензивне вулканске ерупције и бомбардовање Земље метеоритима.
540000000 BC-02-22 22:53:47
Јужно копно
Ствара се огроман јужни континент. Касније ова копнена маса се спаја са северним копном и настаје суперконтинент - Пангеа.
540000000 BC-02-23 08:51:06
"Експлозија" живота
Познато као "старо доба", када настају све главне групе живих бића. • Процват бескичмењака и риба (први зглавкари-трилобити прве рибе-оклопне) - доказ су фосилни остаци. Повећава се количина кисеоника у атмосфери. • Прве биљке и прве животиње прешле су на копно. Пре 450 мил.г. прве копнене биљке: маховине, дрвенасте папрати, прве голосеменице. Пре 350 - 300 мил.г. инсекти, први водоземци и гмизавци. Пре 250 мил.г. први диносаури. На крају овог периода дешава се и највеће масовно изумирање врста. Нестаје више од 90% морских и 70% копнених врста. Илустрација првих (васкуларних) биљака на копну: Риније и Астероксилона (висине чак 40 cm):
65000000 BC-02-21 22:17:11
Доба сисара
Премда су настали раније, процват ових организама дешава се последњих 65 милиона година. Доминирају: • биљке-ЦВЕТНИЦЕ (настале пре 125 мил.г.) • бескичмењаци-ИНСЕКТИ (настали пре 325 мил.г.) • кичмењаци-ПТИЦЕ и СИСАРИ (настали 200-150 мил.г.) • ЧОВЕКОВИ ПРЕЦИ пре око 8 мил.г. док је врста рода Homo настала пре око 2.5 милиона година.
65000000 BC-02-22 23:08:08
Почеци у формирању данашњег изгледа
Пре 65 милиона година континенти и океани полако попримају данашње позиције.